Kako se piše kripto i šta pojam kriptovaluta obuhvata

Kriptovaluta kao pojam: od prefiksa do pune reči

Reč kripto dolazi od grčkog kryptos, što znači skriven. U srpskom jeziku ona je prefiks koji sam po sebi nema puno značenje, ali u kombinaciji sa drugom reči gradi jasan pojam: kriptovaluta, kriptografija, kripto-menjačnica. Kada neko kaže „kripto“, najčešće misli na celu oblast digitalne imovine, a ne na jednu valutu. Zato se u govoru čuje „ulažem u kripto“ ili „pratim kripto scenu“, dok se u zvaničnim tekstovima koristi puni izraz kriptovaluta.

Sam pojam kriptovaluta označava digitalnu imovinu koja se prenosi preko računarske mreže, bez posrednika kao što je banka. Ono što je čini „kripto“ jeste kriptografija koja obezbeđuje da se transakcija ne može falsifikovati i da vlasništvo bude dokazivo. U Srbiji se ta reč danas koristi i u zakonskim tekstovima, pa je vredno znati da Zakon o digitalnoj imovini prepoznaje virtuelnu imovinu kao kategoriju, iako svakodnevni govor i dalje koristi kraći izraz.

Kako se piše kripto složenica

Najčešća dilema u domaćim tekstovima jeste da li se piše „kripto valuta“ odvojeno ili spojeno. Pravilo je jednostavno: kada prefiks kripto ulazi u složenicu sa domaćom ili odomaćenom reči, piše se spojeno — kriptovaluta, kriptomenjačnica, kriptotrgovina. Odvojeno se piše samo kada je prva reč strana ili kada se pravi polusloženica sa crticom, što je u srpskom retko. Isto važi i za prideve: kripto zajednica, kripto tržište, ali kriptovalutni portfolio.

U praksi se najviše greši sa velikim slovom. Kriptovaluta nije ime proizvoda, pa se piše malim slovom, osim kada je deo naziva konkretne valute, kao što su Bitcoin ili Ethereum. Ni nazivi jedinica nisu izuzetak: bitkoin se u domaćim tekstovima sve češće piše srpski, dok se u trgovačkim aplikacijama zadržava engleski zapis BTC.

Centralizovane i decentralizovane kriptovalute

Podela na decentralizovane i centralizovane kriptovalute nije teorijska sitnica. Kod decentralizovanih sistema, kakav je bitcoin, ne postoji jedno mesto gde se čuva evidencija — ona je raspoređena na hiljade računara koji zajedno potvrđuju transakcije. Nijedna banka, država ni firma ne može jednostavno da zamrzne nalog ili promeni stanje. Cena te slobode je odgovornost: ako izgubite privatni ključ, nema službe koja će vam vratiti pristup.

Centralizovane kriptovalute rade po drugom principu. Iza njih stoji firma ili fondacija koja izdaje novčiće, vodi evidenciju i može da ih zamrzne ili povuče iz opticaja. Stabilne valute vezane za dolar ili evro tipičan su primer: njihova vrednost ne visi o tržištu, nego o obećanju izdavaoca da drži rezervu. Prednost je predvidivost i lakoća korišćenja, a mana je što verujete nekome — isto kao što verujete banci.

Za korisnika u Srbiji razlika se vidi u svakodnevnim stvarima. Decentralizovanu imovinu možete poslati bilo kome na svetu bez pitanja, ali ako pogrešite adresu, sredstva su izgubljena. Centralizovanu držite na nalogu berze ili menjačnice, gde postoji podrška, ali i rizik da ta firma obustavi isplate. Oba modela imaju mesto, ali ih ne treba mešati u istoj glavi.

Zašto neke kriptovalute dele besplatno

Pitanje iz kog razloga neke kriptovalute dele za džabe često zbunjuje početnike. Razlozi su uglavnom marketinški: projekat deli tokene da privuče pažnju, da nagradi rane korisnike ili da stvori utisak zajednice. Ponekad je reč o vazdušnim bacanjima (airdrop) koja prate najavljenu nadogradnju mreže. U drugim slučajevima cilj je da se što više adresa registruje kako bi se kasnije lakše prodavala priča investitorima.

Oprez je nužan jer besplatni token često nema nikakvu stvarnu vrednost, a može poslužiti kao mamac za prevaru. Ako se za „poklon“ traži da pošaljete nešto zauzvrat ili da unesete privatni ključ, to nije poklon. Praktično pravilo: besplatnu imovinu prihvatite samo ako razumete ko je izdaje i ako je ne morate nigde uneti osim u novčanik koji sami kontrolišete.

Šta čitaoci u Srbiji najčešće traže pod pojmom kripto

Reč kripto u domaćem pretraživanju pokriva najrazličitije stvari. Neko traži bankomat za bitcoin u Beogradu, drugi automat za kriptovalute u Nišu, treći objašnjenje šta je bitcoin server mining. Iza tih upita stoji ista potreba: da se razume šta se zaista dešava i koliko to košta. Zato je korisno razdvojiti pojmove od opreme i od mesta gde se kripto kupuje ili menja.

Pitanja o opremi za rudarenje kriptovaluta vraćaju se u talasima. Grafičke karte za kriptovalute bile su najtraženija roba u vreme velikih skokova cene, a danas se u tim vodama pominju nvidia bitcoin mining i kartice koje više nisu isplative zbog cene struje. Kopanje kripto valuta telefonom još je češća tema, ali je ono u praksi gotovo besmisleno: telefon troši bateriju i greje se, a zarada je ispod cene kilovatsata. Kutija za kopanje kriptovaluta, takozvani rig, i dalje postoji, ali je za domaćinstvo to pre hobi nego izvor prihoda.

Paralelno sa tim, mnogi traže kako se piše kripto i da li je pravilno kriptovaluta ili kripto valuta. To nije sujeta; kada predajete dokument, otvarate firmu ili pišete ugovor, zapis mora biti tačan. Pravilno je spojeno: kriptovaluta. Pravilno je i ćirilicom: криптовалута. Sve ostalo su varijante iz govora koje u formalnom tekstu ne prolaze.

Kupovina i razmena: gde se stvari lome

Kada se kupuje u Srbiji, najčešći kanali su menjačnice sa domaćim računom, inostrane berze i fizički bankomati. Kod bankomata se vidi razlika u ceni: provizija ume da bude od pet do deset odsto na iznos, pa je za manje kupovine skuplja od online naloga. Kod berzi je obrnuto — provizija je mala, ali je potrebno vreme da se novac prebaci sa domaćeg računa na inostrani.

Za razumevanje veličine transakcija korisno je znati da se iznosi često prikazuju u sitnim delovima bitcoina. Tako 0,00001752 bitcoin zvuči apstraktno, ali je to nekoliko dinara zavisno od kursa. Kurs se menja stalno, pa se za orijentaciju koristi odnos prema evru ili dinaru, a ne prema drugim novčićima. Razmena tipa koliko je 0,00000048 lite coina u bitcoinu spada u trgovačku matematiku, ne u investicionu odluku.

Gde se o kriptu uči u Srbiji

Najbrži put do razumevanja pojmova nije berza, nego osnovna literatura. Vikipedija na srpskom ima članak o kriptovalutama, ali je najkorisniji deo ipak onaj koji nije na internetu: mišljenje nekoga ko je već prošao kroz greške sa adresama i lozinkama. U Beogradu i Novom Sadu povremeno se održavaju besplatna predavanja u okviru IT zajednica i studentskih grupa, a neki fakulteti drže kratke kurseve o digitalnoj imovini u okviru predmeta iz finansija.

Za one koji vode firmu, važan je i zakonski okvir. Zakon o digitalnoj imovini uređuje pružaoce usluga povezanih sa digitalnom imovinom, a Poreska uprava ima uputstvo o oporezivanju kapitalnih dobitaka. U praksi to znači da svaka prodaja sa zaradom treba da bude dokumentovana, bez obzira na to da li je trgovina bila preko domaće ili strane platforme. Bez evidencije nema ni dokaza o nabavnoj ceni, pa se porez obračunava nepovoljnije.

Kada savladate osnovne pojmove, mnoge stvari prestaju da budu misterija. Pitanja o najjačim kriptovalutama u 2017. godini više nemaju praktičnu težinu, jer je tržište od tada prošlo kroz nekoliko ciklusa. Ono što ostaje trajno jeste razumevanje šta je novčanik, šta je privatni ključ i zašto sopstvena odgovornost ne nestaje ni u centralizovanim ni u decentralizovanim sistemima.